Drvene barke: III Restauracija stare drvene barke modernom tehnologijom.

U ovom trećem nastavku Vito govori o krmenom masivu na svojoj staroj barci njegovom uklanjanju i postavljanju novog.

Izrada krmenog masiva – I dio

Čim se vrijeme proljepšalo i barka prosušila počeo sam sa radovima. Odlučio sam da počnem od krme i da stari krmeni masiv kompletno zamijenim novim. Tako da sam počeo sa uklanjanjem krmenih uzdužnih baknova (bočnih klupa) i krmene sponje koja drži bankove, da bi lakše mogao prići krmenom masivu i izvaditi sablone za krmena rebra.

Uzdužne bankove sam uspio izvaditi da ne uklanjam kontracente (kontramadijere) tako što sam listom pile za metal uspio ispilati sve brokve (eksere) kojima su bankovi bili učvršćeni. Poprečni banak sam ostavio da drži raspon barke, da se barka što manje deformiše. Na sledećoj slici može se vidjeti ključ gdje je prilikom poslednje rekonstrukcije spojena krmena kontraasta sa krmenim masivom, može se primijetiti da je istrulio dio krmene ploče na mjestu gdje se zadržavala voda izeđu krmene ploče i bankova.

Takođe može se uočiti i plastični čep kojim je začepljena rupa za propelersko vratilo kroz krmeni masiv u kojem je stalno stajala voda, koja je glavni uzrok truljenja krmenog masiva.

Kada sam uklonio uzdužne bankove i sponju počeo sam sa skidanjem farbe i uklanjanjem krmenog masiva. Veći dio krmenog masiva nijesam uspio skinuti u jednom komadu nego sam ga razbio glijetom za drvo. Oni djelovi koji su bili pričvršćeni pasaicama od mesinga njih sam uspio rastaviti bez razbijanja.

Prilikom rastavljanja naišao sam i na bišu. Uspio sam izvući jednog crva i slikati ga fotoaparatom, da bi ga na kompjuter uvećao. Na crve sam naišao jako visoko u drvetu iznad vodne linije, što me odmah zainteresovalo, da je morska biša (Teredo navalis, Shipworms) ne bi se nalazila toliko visoko iznad vodne linije. Kada sam sliku crva uvećao na kompjuter odma sam shvatio da se radi o “kopnenoj” biši koja najčešće napada parket, namjestaj, krovne grede. Pretpostavljam da se biša nalazila u komadu drveta od kojega je zamijenje krmena ploča, pa je od tuda prešla na krmeni masiv, jer ovi crvi vole trulo drvo.

Meže se primijetit da sam uklonio dva panižela (madijera koja dodiruju kobilicu) i oslobodio krmeni masiv od rebara da bi ga lakše rasklimao i skinuo.

Najveći problem je bilo izvaditi pocinkovane pasaice da ne bi pukla kobilica. Najteže ih je bilo okrenuti u krug da popušti kontakt pasaice sa kobilicom. Napravio sam jednu zeljeznu ploču na kojoj sam zavario maticu u koju može da udje gornji kraj pasaice. Kada sam uspio razmrdati pasaicu pomoću papagajki da se moze okretati u krug onda sam stavio tu metalnu ploču na pasaicu i pomoću dva struka (stege) uspio izgurati pasaice.

Kolumba je izradjena od hrastovine, hrastovina ima tanina u sebi u kontakto sa vodom je pocrnjela, površinski je malo ispucala, ali to nije opasno jer će se te pukotinice popuniti epoxyjem. Inače kobilica je u jako dobrom stanju, pogotovo što je sa donje strane imala prohromsku lamu i hrastovu šoletu.

Kada sam uklonio krmeni masiv odlučio sam da izvršim neke promjene u konstrukciji krmenog masiva u poređenju sa starim. Nije mi se sviđjalo to što je krmeni masiv izradjen od masiva debljine 5 cm i u njega su ukopani jako plitki utori u kojima leže lijevi i desni panižel, iz tog razloga površina kalafatavanja (šuperenja) je jako mala.

Ako se pogleda prethodna slika koja predstavlja poprečni presjek Rebra No. 2. i uporede crvene linije (koje predstavljaju oblik utora) na starom rebru i novom može se primjetiti da je kod novog rebra dužina nalijeganja panižela mnogo veća nego kod starog. Još jedan od razloga zašto sam se odlučio na ovakav način izrade krmenog masiva je taj jer će se madijeri lijepiti epoxy smolom pa da je površina lijepljenja što veća.

Nakon što sam izvadio stari krmeni masiv i pasaice počeo sam praviti šablone za novi krmeni masiv. Šablone sam napravio od balze debljine 5 mm, jer mi je ona imala dovoljno čvrstoće da se ne uvija, a bila mekana da bi je lako rezao skalpelom.