U ovom trećem nastavku Vito govori o krmenom masivu na svojoj staroj barci njegovom uklanjanju i postavljanju novog.
Izrada krmenog masiva – I dio
Čim se vrijeme
proljepšalo i barka prosušila počeo sam sa radovima. Odlučio sam da počnem od
krme i da stari krmeni masiv kompletno zamijenim novim. Tako da sam počeo sa
uklanjanjem krmenih uzdužnih baknova (bočnih klupa) i krmene sponje koja drži
bankove, da bi lakše mogao prići krmenom masivu i izvaditi sablone za krmena
rebra.
Uzdužne bankove sam uspio izvaditi da ne uklanjam kontracente (kontramadijere) tako što sam listom pile za metal uspio ispilati sve brokve (eksere) kojima su bankovi bili učvršćeni. Poprečni
banak sam ostavio da drži raspon barke, da se barka što manje deformiše. Na
sledećoj slici može se vidjeti ključ gdje je prilikom poslednje rekonstrukcije
spojena krmena kontraasta sa krmenim masivom, može se primijetiti da je
istrulio dio krmene ploče na mjestu gdje se zadržavala voda izeđu krmene ploče
i bankova.
Takođe može se
uočiti i plastični čep kojim je začepljena rupa za propelersko vratilo kroz
krmeni masiv u kojem je stalno stajala voda, koja je glavni uzrok truljenja
krmenog masiva.
Kada sam uklonio
uzdužne bankove i sponju počeo sam sa skidanjem farbe i uklanjanjem krmenog
masiva. Veći dio krmenog masiva nijesam uspio skinuti u jednom komadu nego sam
ga razbio glijetom za drvo. Oni djelovi koji su bili pričvršćeni pasaicama od
mesinga njih sam uspio rastaviti bez razbijanja.
Prilikom
rastavljanja naišao sam i na bišu. Uspio sam izvući jednog crva i slikati ga
fotoaparatom, da bi ga na kompjuter uvećao. Na crve sam naišao jako visoko u
drvetu iznad vodne linije, što me odmah zainteresovalo, da je morska biša (Teredo navalis, Shipworms) ne bi se nalazila toliko visoko iznad vodne linije. Kada
sam sliku crva uvećao na kompjuter odma sam shvatio da se radi o “kopnenoj”
biši koja najčešće napada parket, namjestaj, krovne grede. Pretpostavljam da se
biša nalazila u komadu drveta od kojega je zamijenje krmena ploča, pa je od
tuda prešla na krmeni masiv, jer ovi crvi vole trulo drvo.
Meže se
primijetit da sam uklonio dva panižela (madijera koja dodiruju kobilicu) i
oslobodio krmeni masiv od rebara da bi ga lakše rasklimao i skinuo.
Najveći problem
je bilo izvaditi pocinkovane pasaice da ne bi pukla kobilica. Najteže ih je
bilo okrenuti u krug da popušti kontakt pasaice sa kobilicom. Napravio sam
jednu zeljeznu ploču na kojoj sam zavario maticu u koju može da udje gornji
kraj pasaice. Kada sam uspio razmrdati pasaicu pomoću papagajki da se moze
okretati u krug onda sam stavio tu metalnu ploču na pasaicu i pomoću dva struka
(stege) uspio izgurati pasaice.
Kolumba je
izradjena od hrastovine, hrastovina ima tanina u sebi u kontakto sa vodom je
pocrnjela, površinski je malo ispucala, ali to nije opasno jer će se te
pukotinice popuniti epoxyjem. Inače kobilica je u jako dobrom stanju, pogotovo što
je sa donje strane imala prohromsku lamu i hrastovu šoletu.
Kada sam uklonio
krmeni masiv odlučio sam da izvršim neke promjene u konstrukciji krmenog masiva
u poređenju sa starim. Nije mi se
sviđjalo to što je krmeni masiv izradjen od masiva debljine 5 cm i u njega su ukopani jako plitki
utori u kojima leže lijevi i desni panižel, iz tog razloga površina
kalafatavanja (šuperenja) je jako mala.
Ako se pogleda
prethodna slika koja predstavlja poprečni presjek Rebra No. 2. i uporede crvene
linije (koje predstavljaju oblik utora) na starom rebru i novom može se
primjetiti da je kod novog rebra dužina nalijeganja panižela mnogo veća nego
kod starog. Još jedan od razloga zašto sam se odlučio na ovakav način izrade
krmenog masiva je taj jer će se madijeri lijepiti epoxy smolom pa da je
površina lijepljenja što veća.
Nakon što sam
izvadio stari krmeni masiv i pasaice počeo sam praviti šablone za novi krmeni masiv.
Šablone sam napravio od balze debljine 5 mm,
jer mi je ona imala dovoljno čvrstoće da se ne uvija, a bila mekana da bi je
lako rezao skalpelom.
Za sada toliko do sledećeg javljanja kada ide drugi dio istog članka o krmenom masivu.
