Drvena barka iz Vitove radionice

https://fosmedia.me/kultura/vitomir-cuva-tradiciju-drvenih-barki-dok-god-ima-drveta-u-sumi-drvena-barka-nije-stara-fos

Regata mladosti u Baru

Evo par fotografija sa odlično organizovane regate MLADOSTI u Baru.

https://www.youtube.com/watch?v=lwJOKjltRWQ&fbclid=IwAR3lMqyP0-GZUZQY0D9eLs_GzWt7tjo-7zy0cq0yNFXtVy6BR4unNhR5DeI

https://www.bokanews.me/featured/izrada-drvenih-barki-postaje-zasticeno-dobro-crne-gore/

Izrada drvenih barki postaje zaštićeno nematerijalno dobro Crne Gore

Drvene barke

Ministarstvo uprava za zaštitu kulturnih dobara Crne Gore prihvatilo je Inicijativu kalifatske radionice Bokovac za uspostavljanje zaštite dobra Izrada drvene barke!

Time su se stekli uslovi za dalje korake, a odnosno, da primjenu propisa za zaštitu i utvrđivanje vrijednosti dobra. Naime, uvidom u pravnu dokumentaciju o kulturnim dobrima i baštini utvrđeno je da za dobro Izrada ili izgradnja drvene barke nije do sada rađena valorizacija kulturno istorijske vrijednosti.

zaštita – drvene barke

“Ovaj akt od velikog je značaja za nas i naš visedecenijski dug rad i trud koji je sada zapravo prvi put na pravi način vrednovan. U našoj kalafatskoj radionici, naime, mi uporno, s ljubavlju i mnogo odricanja, a praktički bez prave i dovoljne pomoci čuvamo i održavamo drevna znanja i umijeća starih zanatlija, kalafata, barkariola, maranguna i čamčara. Jedni smo od malog broja takvih u Baru, Kotoru, Tivtu i Herceg Novom kao i izvan granica Crne Gore. Prihvaćanje Inicijative jaki je vjetar u leđa i nama i svima koji se bave tradicijskom brodovima koji ne pokazuju smo ljepotu tradicije i znanja”, prokomentarisala je vijest za portal jedro.me PR menadžer kalifatske radionice Jadranka Lala Bokovac.

Izvor Boka news

Trogodišnje renoviranje pasare

                                   

Evo 3 godine da se nisam ukrcao u barku.  Kada sam je prije tri godine vadio radi redovnog održavanja počeo sam primjećivati da su mnoga rebra počela da trule i nije bilo druge nego svu je raskopati i

vidjeti koliko rebara treba zamjenti. Uglavnom su to bili capuli gornja kriva rebra. Kako je vrijeme prolazilo broj rebara koja je trebalo zamjeniti se popeo do petnaestak komada.To su sve bila rebre stara koliko i barka. No masiva za rebra nisam imao pogotovo ne prirodne krivine pa sam se odlučio da ih sam izradim laminiranjem u epoksidu.

Takođe je trebalo promjeniti i nešto oplate iznad vodene linije koja se pokazala trulom.  Inače kako je barka dugo stajala vanka sve više drveta je počelo slabiti jer izgleda dok je barka u voidi to truljenje je sporije valjda zbog manjka kisika.

Nešto daske sam dobio na dar od mog prijatelja Nenada Bokovc iz Bara a nešto sam kupio u okolini Nikšića na jednoj pilani koja reže isključivo muljiku.  Izbor daske je jako loš i morali smo prebrati jako puno daske da bi našli ono što nam bar približno odgovara.

Zahvaljujući Prijatelju Vitu Vujoviću Naučio sam proces laminiranja rebara i remont je polako krenuo.

Narvno da bih došao do rebara trebalo se ogoliti kompletno nadgrađe koje je bilo relativno zdravo ali od lošijeg marerijala tako da sam se odlučio promjeniti i nadgrađe koje će sada biti takođe od muljike. Muljika je inače autohtona vrsta borovine koja ne pušta smoli i odlično odnosi vodu.

Najveće razočarenje je bio donji dio zrcla koje je inače bilo iz tri djela tako da sam i njega promjenio sada od hrastovine i uklopio ga u prazninu epoksidnom smolom i šarfima od inoksa.

Obzirom da je barka 1971 godište i da je pretrpjela puno reparacija a u pojedinim periodima dugo stajala na suhom nije ni čudo da je dobila škerac tj malo se izvitoperila što je jako otežavalo popravku jernije bilo simetrije koja je osnovna pri građenju ili reparaciji barke.

Kada je došlo vrijeme da se radi nadgrađe brinuo sam se kako ću to uraditi ali opet mi je Vito priskočio u pomoć i kompletno nadgrađe je sam uradio dok sam mu ja ponešto pomagao. Na kraju smo uspjeli da od babe naprvimo đevojku iako je to bio vrlo mukotrpan proces.

Takođe smo ugradili novu jaku škacu za jarbol izradili nove pajule i novo duboko, usko kormilo koje će sada biti efikasnije od starog plitkog i širokog.

Od boja upotrebljavo sam hempelov program. Izvanka dvokomponentni bjeli lak visokog sjaja a iznutra prvo temeljnu a potom jednokomponentni završni lak takođe bjele boje.

Kompletno nadgrađe, pajule  kormilo sam izlakirao sa 6 ruka bezbojnog laka što će biti teško održavati ali trudit ću se svim silama da što duže ostane lakirana.

Ostaje još samo da se kupi novo latinsko jedro pa da opet veselo zaplovimo Bokom.

U more je bačena prvi dan iza zimskog solsticija tj 22 12 tačno u podne.

Puno ozrava sa Prčanja od Zorana Nikolića.